Verses and Versions(breadcrumbs are unavailable)

The Abyss

«СВЯТАЯ НОЧЬ НА НЕБОСКЛОН ВЗОШЛА» “Svyatáya noch’ na nebosklón vzoshlá…”
     The Abyss  
   
Святая ночь на небосклон взошла, Svyatáya noch’ na nebosklón vzoshlá,
И день отрадный, день любезный, I den’ otrádnïy, den’ lyubéznïy,
Как золотой ковер она свила, — Kak zolotóy kovyór oná svilá,
Ковер, накинутый над бездной. Kovyór, nakínutïy nad bézdnoy.
И, как виденье, внешний мир ушел. . .

I, kak vidén’e, vnéshniy mir ushyól…

И человек, как сирота бездомный, I chelovék, kak sirotá bezdómnïy,
Стоит теперь, и немощен и гол, Stoít tepér’ i némoshchen i gol,
Лицом к лицу пред этой бездной темной. Litsóm k litsú pred própastiyu tyómnoy.
На самого себя покинут он, Na samogó sebyá pokínut on —
Упразднен ум и мысль осиротела, Uprázdnen um, i mïsl’ osirotéla —
В душе своей, как в бездне, погружен, V dushé svoéy, kak v bézdne, pogruzhyón,
И нет извне опоры ни предела. I net izvné opórï, ni predéla…
И чудится давно минувшим сном I chúditsya davnó minúvshim snom
Теперь ему все светлое, живое, Emú tepér’ vsyo svétloe, zhivóe…
И в чуждом, неразгаданном ночном I v chúzhdom, nerazgádannom nochnóm
Он узнает наследье родовое. . . On uznayót nasléd’e rodovóe.

1850

Tyutchev 1921: 119-20.

Search